Asembler

Grafički procesori se ne mogu strogo klasificirati ni kao RISC, ni kao CISC.

Imaju ulazne i izlazne registre, kao i privremene (radne) registre.
Procesori za opću namjenu obično imaju samo radne registre, a programi parametre čitaju iz RAM-a.

Grafički procesori nemaju RAM, a za prenošenje parametara koriste ulazne i izlazne registre.
Najsličnije RAM-u je memorija za instrukcije (obično može držati samo 512 naredbi).
Ukupno se može izvršiti 65536 naredbi (petlja od 128 iteracija, 128 * 512 = 65536).

Grafički procesori su SIMD arhitekture i to dimenzije 4.
Registri su 128 bitni (32 bita * 4).

Najčešće se radi s tipovima podataka float (klasični IEEE-754), ali postoje i 12 i 16 bitni tipovi s pomičnim zarezom.
Ostali (cjelobrojni i Boolean) tipovi se aproksimiraju.

Procesor vrhova je definiran OpenGL ekstenzijom ARB_vertex_program, a procesor fragmenata ekstenzijom ARB_fragment_program.
U njima su definirani minimalni zahtijevi za procesore i skupovi instrukcija.

Neki proizvođači proširenja grafičkih procesora definiraju preko OpenGL ekstenzija (NVIDIA koristi npr. NV_fragment_program2 i sl.), dok ostali to rade samo preko jezika za sjenčanje više razine (ATI).

Primjer:

!!ARBfp1.0
OPTION NV_fragment_program2;

PARAM c[1] = { { 0.5 } };
TEMP R0;
TEMP HC;
OUTPUT oCol = result.color;
TEX R0, fragment.texcoord[0], texture[0], 2D;
SGTRC HC.x, fragment.color.primary, c[0];
TEX R0(EQ.x), fragment.texcoord[1], texture[1], 2D;
ADDR oCol, R0, fragment.color.primary;
END

FER / ZEMRIS / RG / PDF